Da li je moguće da SAD stvarno misle da je neko u stanju da pokrade 6.500.000 glasova,  a da ljuti protivnik nije u stanju da ukaže dokazima na krađu takvog obima? Ono u čemu SAD greše, jeste procena da bi histerijom oko izborne krađe mogli da omekšaju stav Rusije. Zato je i došlo do susreta Medvedev-Ahmedinedžad.

Teško je videti šta se još može saznati o ovoj velikoj, glupoj i neodgovornoj grešci. Međutim, postoji jedan drugi rat koji zahteva da bude istražen. Kada bi ovaj kabinet, ili ova opozicija bili ozbiljni prema istragama o ratovima, onda bi odmah došlo do istrage o onom iračkom sinu – ratu u Avganistanu.

Politička slabost opozicionog pokreta i konzervativizam opozicionih vođa koji su i sami pripadnici islamističke elite, ukazuju da ishod neće biti politička revolucija kakva je potrebna za neke dalekosežnije promene u Iranu.

Istorijski, strategija borbe estonskog nacionalnog identiteta se svodila na odbranu od germanizacije, švedizacije i rusifikacije kako bi se sačuvao etnički karakter jezika i kulture ove specifične etnolingvističke nacije u Evropi. 

Ako Brisel ima iskrenu nameru da pomogne, dodao je ruski predsednik, onda samo treba da plati dugove Ukrajine. Do tada Havijer Solana ima priliku da prouči poklonjenu geografsku kartu na kojoj je EU ucrtana tek kao neznatni okrajak evroazijskog kontinenta.

Zajedno sa MMV bio sam 28. decembra 2002. kod Đinđića, u njegovoj rezidenciji na Dedinju, i imao priliku da čujem poverljive instrukcije koje je on tada dao povodom moguće prodaje „Novosti“.

Dakle, potrebna je istinska vera a ne racionalno promišljanje. Potrebna je poslušnost i pokornost. Ukoliko budemo istrajni u politici pokoravanja, naši i neprijateljski ciljevi će se poklopiti. Time neizostavno dokazujemo da smo najiskreniji vernici.

Iza prohujale skupštinske rasprave o Srebrnici ostali smo razgolićeni u svim svojim starim podelama, kao posle letnje oluje koja nas na otvorenom prostoru zatiče nespremne zadižući, cepajući i kvaseći naše nove i najnovije političke odežde.

Činjenica da se tokom dvoipomesečne javne rasprave o bošnjačkoj deklaraciji niko od predlagača uopšte nije ni bavio srpskim žrtvama, niti je uložio trud da o njima pripremi tekst bilo kakve vrste, sada je jasno isplivala na videlo.

Pozivanje na liderstvo je dobro ako je potkrepljeno unutrašnjom političkom stabilnošću. Ali kakvo je to liderstvo države Srbije ako u rešavanju problema KiM i pitanjima regionalne saradnje prepuštamo inicijativu drugima a mi se borimo sa posledicama?